Ликови:
Поп Ћира: Нина Којић
Поп Спира: Софија Борота
Перса: Кристина Павловић
Сида: Селена Чампар
Јула: Анђела Куч
Меланија: Невена Јелић
Господин Пера
Шаца
статисти
I чин
(Поп Ћира, поп Спира,
Пера, Перса, Меланија, Јула и остали)
Наратор: Била је недеља
ујутру у малом, банатском селу. Нека свечана тишина означавала је празник. Све
је мирисало на чисто, деца су пролазила закићена цвећем и чистим малим
шеширићима, у којима још нису пила хладну воду из реке или играла шаркапе. У
село је дошао нови учитељ који је изазвао велику пометњу. Он је ујутру стајао за певницом и својим херувимским
гласом задивио све, па и госн попу.
(Господин Пера пролази улицом.
Људи се изненађено окрећу. Седа испод дрвета.)
Пера: Помоз' Бог оче!
Данас сте дивно беседили.
Спира: Па, хвала! Могу ја
и боље, него данас...онако, нисам био расположен, иначе би ово било равно
патријарху.
Пера: Ма не сумњам!
Него...да кренемо ми полако на ручак.
Спира: Ајде!
(долазе кући и почињу са јелом.)
Пера: Каква дивна
јела!(посматра Јулу , а она црвени)
Сида: То је Јула све
направила!
Пера: Како млада, а тако
кува!!!
Јула: Хвала!
(завршавају јело, прелазе на
вино)
Сида: Знате, Јула нам је
удавача, па...
Перса: Ооо госпа Сидо! Па
где сте ви?!(улазе Ћира и Меланија)
Сида: (крсти се)
Перса: Видим не зовете, па
реко' да навратимо. А, па ви то имате госта?! Извините ми нисмо знали.
Сида: Ма нема везе...
(Спира и Ћира разговарају, Сида и
Перса гледају Јулу и Меланију поред Пере, Меланија покреће разговор)
Меланија: Како се зовете
на Фејсбуку?
Пера: Г. Пера.
Меланија: Ево Вас! Нашла
сам! Пошаљите нам захтеве!
Пера: Важи, важи...
Меланија: Лепе слике
имате!
Пера: Хвала!
Меланија: Како Вам се
свиђају ове удаваче овде?
Пера: Лепе су, лепе, али
ниједна није за мене!
Меланија: Ма, немојте! А
ми?! Реците ми г. Перо , да смо ми цвеће како бисте нас звали?
Пера: Ви сте дуплована
ружа, а госпа Јула смерна љубичица.
Перса: Добро не рече
ЦВЕКЛА!(заједљиво)
Сида: Шта сте рекли?
Перса: (предомисли се уз
смешак) Ма реко', протекла времена...
II чин
(Поп Ћира, поп Спира,
Пера, Перса, Меланија, Јула и остали)
(У Ћириној кући, распоред седења
је исти као код Спириних. Пера узима књигу)
Пера: Ви читате све ове
књиге?!(изненађено)Могао бих да Вам позајмим неке, да Вам сутра донесем.
Перса: Ма донесите! Чита
она све, не одваја се од књиге, враг их однео! А тек што свира овај наш клавир!
Ју, к'о Моцарт!
Сида: Па чита и моја
Јула!!! И њој књигу сутра донесите!
(Меланија и Пера заједно гледају
албум на лаптопу, а Јула само седи крај њих)
Сида: (брише чашу)
Перса: (премишља се у
себи, а онда слатко каже)Ма нисте морали то Ви да радите, могла сам и ја!
Сида: Ма ја ћу, није ми
тешко. Мене је мајка учила да будем педантна и чиста, слатка моја.
Перса: Па кад сте баш
таква чистменка, што нисте понели и неку крпу и отирач?
Сида: Ма ви отирачем
чистите чаше?!
Спира: Ма шта се то
свађате?
Перса: Она је прва почела!
Сида: Јуцо! Крећи!!!(устаје десно)
Ћира: Па, госпа Сидо, немојте сад, молимо Вас сви!
Спира: Ма, пустите је! Боље да оде, него да почне овде
да ломи чаше од кристила! Доћи ће она сутра.
Сида: Ааа...не! Никад моја нога неће крочити у ову
канализацију од куће! Јуцо, полази! И ти Спиро!
Спира: Ма, иди ти, ја остајем. Олади мало!
(Сида креће са тужном Јулом)
Перса: (са кезом на лицу отвра им врата, Сида ту
пљуне и изађе) Следећи пут ћу те позвати да понесеш крпу да помогнеш слушкињи
Ержи!
Сида: Ма зови ти свог покојног деку!
(Меланија почиње да свира)
III чин
Перса: Немојте замерити
нашој госпа Сиди на оваквом понашању, она једноставно не може да се обузда.
Ћира: Ама, шта је то било
поново?!
Перса: Ма, ништа, наљутила
се госпа сида! Ја јој рекла:„Оћете ли, слатка, компота?“, а она мени направи
сцену, и све због мува, враг их однео!(невино рече она)
Спира: Боже, због тога се
љути?!(зачуђено)
(Меланија свира клавир)
Пера: Како моћна
песма.(тресе косу и пролази прстима кроз њу)
Перса: Ма, запустила се
она, може одвећ боље.Свира само кад су гости. (блиста од поноса, понаша се као
најбоља мајка на свету)
(прође неко време, заврши се композиција)
Пера: Е па, онда ћете
чешће имати госте!
Перса: А јел'?! Биће нам
задовољство!
Спира: Е па идем ја полако
да ме не замрзи жена!
Ћира: Ево, испратићу те.
Пера: Она Јула, лепо, фино
девојче! Па они њени румени образи и питоме окице, па онако
стидљива...Све ме подсећа не песму „У Милице дуге трепавице“. Идеална Српкиња.
Перса: (са гађењем)
Простота, простота је то. Јадна она какву мајку има. Такво је, јадна, и
воспитаније добила.
Пера: Ма, није госпоја
Персо...
(упада Меланија)
Меланија: Ах, Ви! (гађа га
цветом) Видела сам ја све лајкове од Вас на њеним сликама. Знате ли шта све
љубомора може да уради?! Ја ћу Вас чекати док не донесете ону књигу коју сте
обећали! И мислићу само на Вас!
Пера: Ја вас сада напуштам. До сутра, драге моје
даме!
IV чин
Наратор: Сви у вароши
знали су за ову свађу међу попадијама због учитеља Пере. Од тада односи између
попадија су захладнели. Када је поп Спира дошао кући затекао је госпоја Сиду
која је била разјарена као бик., причали су и свађали се. Пар дана доцније
госпоја Сида је видела Перу и Меланију како шетају заједно, и знала да је то
крај. За то време Јула је била у башти.(Јула је у башти, долази Шаца и гледа
је)
Шаца:Чија ли је тараба,
чија ли су врата?
Чије ли је оно луче,
што оданде гуче?
Јула: (одговара и смешка
се)
Мамина је тараба,
мамина су врата.
А моје је оно луче,
што кроз пенџер гуче!
Шаца: Кад ниси на чету, ти
си у башти?Ааа?
Јула: (ћути)
Шаца: Ало, женска?! Радиш
а?
Јула: Шта те
брига!(одсечно)
Шаца: Па ја реко' да
помогнем.
Јула: Ма, одлази или блок
на Фејсу, одмах!
Шаца: Идем ја онда.
Јула: (кратко сачека) Оде
он...(гледа преко његове капије)
Шаца: (скочи) Опа!!! Ти то
мене тражиш?! Ту сам, ту, ххахахах(смеје се)
V чин
Наратор: Док је љубав између Пере и Меланије расла,
расла је и љубав између Шаце и Јуле. Шаца је сваке ноћи долазио до Јуле да јој
пева баладе, и за то време будио све људе у улици
(Јула на прозору
слуша Шацу, музика)
Сида: Јуло, јеси то ти?.
Јула: Да.
Сида: Шта, бре, радиш на том прозору?
Јула: Врућина ми је па се хладим.
Сида: Кад си већ ту отвори, молим те, врућина је ко у
рерну!
Јула: Добро мамо!
Сида: И...склони се са тог прозора и бежи у
кревет.(Јула леже)
VI чин
Наратор: Односи међу
поповима су захладнели дан пре него што су се поново срели. Расправљали су о
томе како испред Спирине куће стоји решето и прави галаму, док се тај разговор
није претворио у нешто неочекивано. Видећете у шта!
Спира: Шта Вас доводи к
мени комшија Ћиро?
Ћира: Ма, дошао сам да са
Вама разговарам о оном решету што прави галаму, и због оних Јулиних ноћних
певача.
Спира: Молим?! Моја кћер
нема никакве везе са тим. Не дирајте је и боље гледајте Вашу Меланију!
Ћира: Ма, нема везе јел'?
Дала се онда Јула у астрономе па сваку ноћ седи на прозору!
Спира: Оставите ми је или
ће доћи до битке! (Спира избија Ћири зуб)
Ћира: Тужићу Вас код
Његове екселенције!
Наратор: И тако, после
туче, одоше два попа код Његове екселенције. У путу је поп Спира, да не би био
кажњен, заменио Ћирин зуб коњским и остао некажњен, а Ћира исмејан.
(улази у кућу натмурен Ћира)
Перса: (срећна) јеси ли га
средио ко Панта питу? Обријаће они њега , и ону његову бабускеру! Реци ми све
по реду! (узбуђено)
Ћира: Па шта да ти кажем,
ми кренули на пут и стали код Спириног старог пријатеља...
Перса: И шта онда??? Брзо
причај, занима ме! (узбуђено, радознало)
Ћира: Шта је било, питаш?!
Па ево шта је било! Напали ме и заменили мој зуб коњским, враг им матери! Ми
отишли код Његове екселенције, и ја му јадан показа коњски зуб. Он од тога препуче
од смеха и пита јел' то стварно мој зуб, а ја потврђујем не знајући да је зуб
замењен. Од тога наста права комедија, и ја ти се онда добро обрукао, а овај
остаде некажњен...Па ево ме сада овде.
Перса: Јао, кукала ми мајка! Опет те он насамари,
тешко нама!
Наратор: И ето, драги
моји, овако се свршила ова прича. Јула се удала за Шацу(они пролазе са шесторо
деце, Сремац им скида капу), а Меланија за Перу(и њима скида капу док иду сами,
а Пера гледа Јулу, и жали).И живели су раздвојено али срећни до краја живота!
Аутори: Нина Којић
Софија Борота
Нема коментара:
Постави коментар