Марија Ћосовић, ученица петог разреда ОШ "Свети Сава" из Крагујевца
Титула Талентовано Перце за критички приказ "Кирија"
Бранислав Нушић, рођен је у Београду 1864.године,у осиромашеној трговачкој породици грчког порекла. Детињство је провео у Смедереву, ту је завршио основну школу, гимназију је учио у Београду, а права у Грацу и Београду. Био је драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду, управник Српског Народног позоришта у Новом Саду. Његова најпознатија дела су "Сумњиво лице", "Народни посланик", "Госпођа министарка", "Ожалошћена породица", "Мистер долар", "Др", "Општинско дете", за децу је написао Аутобиографију и роман "Хајдуци". Умро је у Београду 1938.године.
Једночинка Кирија нам приказује живот шесточлане породице државног чиновника. Сазнајемо да породица живи на ивици егзистенције. Деца су у похабаној и закрпљеној одећи. Живе у туђем стану, са туђим стварима. Не могу да плате кирију, не могу да саставе крај с крајем.
Отац, државни чиновник, своју тешку животну ситуацију жени и деци саопштава кроз хумор. Говори им да спакују све што имају, јер иду на пут. Док се жена и деца пакују, отац шета и мисли како би било лепо послужити се уображењем, на пример, оде кућовласнику и каже му да уобрази да му је платио кирију.
Понекад нас машта може одвести где никад нисмо били и може нам помоћи да побегнемо од сурове стварности.
Деца, иако су у похабаној одећи, радо прихватају очев предлог да путују. Носе своје најбоље закрпљене капуте, свог пса, своју лутку.
Мајка је озбиљна, брижна, тешко прихвата мужев начин саопштавања истине. Очајна је кад долазе извршитељ, адвокатски писар и жандарм.
Много ми се свиђа начин на који им отац описује места кроз која пролазе. Он то чини на веома леп и занимљив начин. Кратко и са хумором им каже оно најбитније о местима на које су деца пожелела да путују. За Земун каже да лежи на Дунаву и да гледа у Београд, да у њему живе чиновници који не могу да нађу стан у Београду. За Врање каже да је у њему Коштана пронашла Бору Станковића. За Швајцарску прича о њеној географији, снегу, глечерима, о планинарењу, о њеној неутралности у рату, каже да је радо посећују војнички дезертери.
Тужно ми је кад им долазе судски извршитељ, писар и жандарм да им попишу имовину због неплаћене кирије. Сва њихова имовина стала је у два похабана кофера. Добијају рок од петнаест дана да измире свој дуг. Ако не измире дуг сва њихова имовина биће продата.
Свиђа ми се што су и у тешкој и безнадежној ситуацији остали ведрог духа. Имају снаге да заједно наставе даље. Шта ће бити сутра? Како ће се изборити са својим невољама? Колико људи и данас има исте проблеме? Како их они решавају? Како се њихова деца понашају у таквој ситуацији? Жао ми је што је и данас актуелна ова једночинка.
Пожелела бих да има најсрећнији крај, да добију новац, например на лутрији, или да се појаве неки добри људи и да им помогну да измире дуг, да купе кућу и да у њој живе без страха од неплаћене кирије.
Ученици петог разреда изводе једночинку "Кирија"
 |
| Јана, Марија, Лука и Јанко у улози деце |
 |
| Јана, Марија, Лука и Јанко у улози деце |
 |
| Тијана и Иван у улози маме и тате |
 |
| Јана, Марија, Лука и Јанко |
 |
| Публика пажљиво прати |
 |
| Димитрије, Небојша и Марко у улози чиновника |
"Кирија" Б. Нушић и креативно V3 by Slidely Slideshow
Селена Чампар, ученица седмог разреда ОШ "Свети Сава" из Крагујевца
Титула Храбро Перце за интервју са Стеваном Сремцем
- Прво да вам се захвалим што сте се одазвали мом позиву. Јако је било тешко доћи до вас. Хвала вам.
- Молим. Волим да дајем интервјуе за људе из Србије, и све оне људе који су читали мој роман.
- Када сте писали књигу, у деловима који су духовити, да ли сте се ви смејали?
- Па, да будем искрен, понекад јесам, али више сам морао размишљати да и другима исто то буде смешно, а то није нимало лак задатак.
- Ваша позната дела су такође и Ивкова слава, Зона Замфирова и Чича Јордан. Да ли знате да су сада снимили филмове по тим Вашим делима, који су у Србији јако популарни?
- Да, чуо сам нешто, али нажалост још увек их нисам одгледао, иако то јако желим.
- Када сте описивали главне ликове , како сте их стварали, где сте налазили инспирацију?
- Како кога. Јулу сам измислио, за Меланију ми је била инспирација једна девојка коју сам познавао. Попови Ћира и Спира, њих сам описивао по угледу на попове из мог краја. А Сиду и Персу, сам као и Јулу, стварао у глави.
- Ви сте приповедели на духовит начин о становништву Војводине, Београда и јужне Србије. Мислите ли да су се они љутили?
- Не. Мислим да нису из простог разлога што се нико није жалио, а то је вероватно зато што је и њима било занимљиво.
- У делу када се помиње туча и избијање зуба међу поповима, зашто вам је баш на памет пао коњски зуб?
- У тренутку када сам писао тај део, погледао сам кроз прозор и видео једног коња, он ме је највише инспирисао.
- Ко вам је био инспирација за Габријелу?
- Мрзео сам жене које су радиле исто што и Габријела, а сигурно да је у сваком селу или граду постојала по једна Габријела, која све сазна прва и свима све исприча.
- У књизи се говори о томе како се Сида и Перса свађају и не воле, а Спира и Ћира су и даље били јако добри пријатељи. Како је могуће да се то дешавало у то време?
- Веровали или не, дешавало се. Мушкарци су тада јако поштовали жене, али једноставно нису желели да раскину пријатељство због свијих жена које се свађају. Ипак, жене су жене, час се мире, час свађају, не разумем како им не досади. Они су само доказ да пријатеље не може тако нешто да посвађа.
- Али они су се ипак потукли, иако су добри пријатељи.
- Тачно. Потукли су се из разлога што су се посвађали. На то њихове жене нису много утицале.
- Да ли сте били срећни када сте коначно завршили књигу и када је књига једноставно освојила људска срца?
- Како да нисам. Када сам видео да се књига врло брзо свидела народу, било ми је много лакше. Сав тај труд се исплатио. Био сам јако срећан и задовољан.
- Много вам хвала што сте пристали на интервју са мном.
- И мени је такође било задивољство да разговарам са једном ученицом седмог разреда која воли мој роман.
Нема коментара:
Постави коментар