Драматизација приповетке ,,Ливада у јесен'' - Данило Киш

Лица:
Андреас Сам
Отац  
Марко
Лазар
Приповедач

I чин

Приповедач: Детињство једног малог дечака престало је тог дана када је изгубио свог оца.Овог разговора се, као кроз маглу, присећа наш главни лик, тај мали дечак, коме су наде и снови потонули,  Андреас Сам.

Отац: Драги сине, ти то још увек ниси схватио, али свет у коме живимо је веома суров и окрутан. Веома често ћеш се сретати са проблемима и тешкоћама, и док си мали ту ћу бити ја да ти помогнем у решавању тих проблема, али када мене више не буде..(оцу пођоше сузе).

Андреас: А зашто,тата, тебе неће бити?

Отац: Па сви људи морају једном отићи са овог света, неки пре, а неки мало касније, али је битно да им то време, док су на овом свету, буде испуњено љубављу и срећом... Као што си и ти мени својим доласком на овај свет улепшао живот...(оцу се на тренутак вратио осмех на лице, и на тренутак је заборавио све своје проблеме...)

Андреас: А где ћеш ти то, тата, да одеш? Као малом си ми причао да, када људи оду са овог света, одлазе у бескрај, и остају само у нашим успоменама, и сећањима, и као што ти чуваш мене, тако анђели чувари чувају маму, баку, и деку.

Отац: Хајде, драги мој дечаче, завршићемо разговор касније, када схватиш неке ствари, имамо доста врмена за то.А сада пожури, спреми се, треба полако да кренеш у школу.(Ова тема је оца много заболела, и није могао да одговори сину  пошто ни он сам није знао прави одговор...)

II чин

Приповедач: После толиког размишљања и сећања на последње речи свог оца, дечак ,који је у дубини душе био одрасла, зрела особа, био је скрхан јер тада није схватао суштину тих речи...Тог дана, од другова чуо је да у град долази циркус. (да би се макар на тренутак решио својих тешких, мучних, болних мисли, одлучио је да оде и посети циркус...)

Марко (радосно трчећи ка Андреасу да му саопшти лепе вести): Хееејјј, Андреасе, сачекај ме,морам нешто веома важно да ти кажем!!! 

Андреас(стаје и осврће се, кроз главу му још увек навиру страшне мисли...): Марко шта је то било толико важно да ти тако брзо трчиш ка мени, да се није нека несрећа догодила?!

Марко: Ма каква несрећа, буди мало позитиван! У наш град је коначно, након толико времена, допутовао циркус!!! Знаш,они шарени велики шатори сада стоје на оној, до недавно пустој ливади, и као да нас зову да уђемо! Чуо сам да је дошао и слон, и то онај велииики!(од среће  једва стиже до даха).

Андреас: У реду, у реду, поћи ћу заједно са тобом у тај како ти кажеш, величанствени циркус!

Приповедач: Стигавши у циркус, Андреас је био пресрећан, ливада која је до скоро била пуста и празна, сада је пуна живота, људи, радости и смеха...Али се само једне ствари ужасавао,  када циркус оде, ливада ће бити неприметна, пуста и сама, као и он ...

III чин

Приповедач: Циркус је био ту неколико дана, цео градић је певао и сви су били срећни...Али , када је циркус отишао, све је било исто као и пре...Андреас је имао оне болне мисли, а остали људи су били намргођени као и сваки други дан...Ливада је остала пуста, беживотна, тужна, и што је најгоре, ливада је остала сама...Андреас је још неко време, гледајући ливаду, размишљао да ли је тако и са људима...Роде се, живе, оставе неки мали траг за собом, а онда као какво цвеће, увену и на крају се претворе у прах... и баш као и његов отац нестану, оду и више их се нико не сећа...

20 година касније....

Лазар: Тата, да ли знаш шта има ново? Долази циркус у наш град! Једва чекам, да ли би ти хтео да ме водиш?Био сам добар, зар не?
Андреас(срећан што може да одведе свог сина у циркус,срећан што може да уради оно што љегов отац није никада могао да уради...): Наравно да ћу те водити, ти си то заслужио, купићу ти и шећерну вуну!
Лазар: Јупииииии, тата најбољи си на целом свету!Волим те!
Приповедач: Срећа на Андреасовом лицу била је огромна. Никада у животу није био толико срећан.Чињеница да ће отићи у циркус са својим сином, испуњавала га је...У његовој души опет је завладао мир, а у његовом срцу срећа и љубав...

Аутори:
Невена Урошевић
Милица Алексић
Селена Чампар
Кристина Павловић