- Прво да вам се захвалим што сте се одазвали мом позиву. Јако је било тешко доћи до вас. Хвала вам.
- Молим. Волим да дајем интервјуе за људе из Србије, и све оне људе који су читали мој роман.
- Када сте писали књигу, у деловима који су духовити, да ли сте се ви смејали?
- Па, да будем искрен, понекад јесам, али више сам морао размишљати да и другима исто то буде смешно, а то није нимало лак задатак.
- Ваша позната дела су такође и Ивкова слава, Зона Замфирова и Чича Јордан. Да ли знате да су сада снимили филмове по тим Вашим делима, који су у Србији јако популарни?
- Да, чуо сам нешто, али нажалост још увек их нисам одгледао, иако то јако желим.
- Када сте описивали главне ликове , како сте их стварали, где сте налазили инспирацију?
- Како кога. Јулу сам измислио, за Меланију ми је била инспирација једна девојка коју сам познавао. Попови Ћира и Спира, њих сам описивао по угледу на попове из мог краја. А Сиду и Персу, сам као и Јулу, стварао у глави.
- Ви сте приповедели на духовит начин о становништву Војводине, Београда и јужне Србије. Мислите ли да су се они љутили?
- Не. Мислим да нису из простог разлога што се нико није жалио, а то је вероватно зато што је и њима било занимљиво.
- У делу када се помиње туча и избијање зуба међу поповима, зашто вам је баш на памет пао коњски зуб?
- У тренутку када сам писао тај део, погледао сам кроз прозор и видео једног коња, он ме је највише инспирисао.
- Ко вам је био инспирација за Габријелу?
- Мрзео сам жене које су радиле исто што и Габријела, а сигурно да је у сваком селу или граду постојала по једна Габријела, која све сазна прва и свима све исприча.
- У књизи се говори о томе како се Сида и Перса свађају и не воле, а Спира и Ћира су и даље били јако добри пријатељи. Како је могуће да се то дешавало у то време?
- Веровали или не, дешавало се. Мушкарци су тада јако поштовали жене, али једноставно нису желели да раскину пријатељство због свијих жена које се свађају. Ипак, жене су жене, час се мире, час свађају, не разумем како им не досади. Они су само доказ да пријатеље не може тако нешто да посвађа.
- Али они су се ипак потукли, иако су добри пријатељи.
- Тачно. Потукли су се из разлога што су се посвађали. На то њихове жене нису много утицале.
- Да ли сте били срећни када сте коначно завршили књигу и када је књига једноставно освојила људска срца?
- Како да нисам. Када сам видео да се књига врло брзо свидела народу, било ми је много лакше. Сав тај труд се исплатио. Био сам јако срећан и задовољан.
- Много вам хвала што сте пристали на интервју са мном.
- И мени је такође било задивољство да разговарам са једном ученицом седмог разреда која воли мој роман.
Аутор: Селена Чампар
Нема коментара:
Постави коментар