Данило Киш је рођен у Суботици 22. фебруара 1935. године, од оца Едуарда Киша, мађарског Јеврејина и мајке Милице Драгићевић, Црногорке. Он је био српски књижевник и дописни члан САНУ (Српска академија наука и уметности).
Прича говори о ливади у јесен и тешком, болном одрастању дечака Андреаса Сама. Читајући причу Ливада у јесен осетили смо тугу дечака због одласка циркуса, односно његову тугу и пустош у његовом срцу после смрти оца, коју је описао као ливаду после одласка циркуса. У причи је описивано како је јама у којој је био забоден стуб шатора зарасла као рана и више се нико није ни сећао да је она ту уопште била. Јунак приче покушава да опише своју бол тако што пореди јаму, као рану у земљи, и његову рану на срцу.
У приповеци се описује, као сећање на њега, јунаков отац који шета ливадом, иако је он прерано нестао из Андреасовог живота као једна од бројних жртава нациста у Другом светском рату.
Мислимо да је писац лепо дочарао сва дечакова осећања на довитљив начин, јер би било много досадније када би само причао како се он осећа.
Порука приповетке је да све ране могу зарасти кад тад, али у срцу остаје бол као подсетник на ту рану.
Ова приповетка је вредна читања, буди осећање туге и сажаљења јер сви знамо како је тешко, кад неко кога волиш, нестане из нашег живота. Препоручиле бисмо је свим нашим вршњацима, јер ће сигурно обогатити своје искуство за један леп доживљај.
Аутори:
Невена Јелић и Анђела Куч
ОШ „Свети Сава“
Прича говори о ливади у јесен и тешком, болном одрастању дечака Андреаса Сама. Читајући причу Ливада у јесен осетили смо тугу дечака због одласка циркуса, односно његову тугу и пустош у његовом срцу после смрти оца, коју је описао као ливаду после одласка циркуса. У причи је описивано како је јама у којој је био забоден стуб шатора зарасла као рана и више се нико није ни сећао да је она ту уопште била. Јунак приче покушава да опише своју бол тако што пореди јаму, као рану у земљи, и његову рану на срцу.
У приповеци се описује, као сећање на њега, јунаков отац који шета ливадом, иако је он прерано нестао из Андреасовог живота као једна од бројних жртава нациста у Другом светском рату.
Мислимо да је писац лепо дочарао сва дечакова осећања на довитљив начин, јер би било много досадније када би само причао како се он осећа.
Порука приповетке је да све ране могу зарасти кад тад, али у срцу остаје бол као подсетник на ту рану.
Ова приповетка је вредна читања, буди осећање туге и сажаљења јер сви знамо како је тешко, кад неко кога волиш, нестане из нашег живота. Препоручиле бисмо је свим нашим вршњацима, јер ће сигурно обогатити своје искуство за један леп доживљај.
Аутори:
Невена Јелић и Анђела Куч
ОШ „Свети Сава“
Нема коментара:
Постави коментар