Приповетку "Ливада у јесен" написао је Данило Киш. Овај познати приповедач родом је из Суботице, отац му је Јевреијн, а мајка Црногорка. Важи за једног од најпревођенијих писаца двадесетог века и добитник је великих књижевних награда.
Отишли су циркузанти, ,,атлете’’ и мечкари, јесен је на измаку! Наратор приповетку отпочиње овом помало ироничном реченицом у нади да нам дочара своју тугу зато што циркус одлази и напушта свој шатор. Цигани и људи који су се трудили да тај циркус учине лепшим, нечујно га напуштају.
Док сам читала ову приповетку, поистоветила сам се са дечаком који је био тужан, усамљен и напуштен. Гледајући ливаду на коју је свакога дана одлазио, навиру му сећања. Ту напуштену и суморну ливаду покушао је да упореди са собом. Угажену ливаду, напуштену, где нема никога сем понеког листа који ветар понесе, упоредио је са својим срцем, са душом која му је празна и са местом у срцу које нико не може да заузме, место његовог оца.
Срећа, радост, деца која су свакодневно посећивала циркус, чинила су Андреаса срећним. Иако их није познавао, он је био радостан кад год изађе на ливаду. И тада, једино тада, није осећао празнину у свом срцу, једино је тада заборављао на сурову свакодневицу. А онда је поново долазила јесен, све би се изнова враћало, туга и сећања...
Наравно, свако од нас може сам извући поуку и свако то тумачи на свој начин, али по мом мишљењу порука приче је: Свако од нас стално говори како није срећан, а нико не може схватити да смо најсрећнији на свету када су особе које волимо поред нас. Дечака Андреаса сада неће обрадовати ни играчке ни поклони јер његов отац није ту и никада више неће бити ту.
Свако од нас има права да изабере шта ће читати. Моја препорука је приповетка Ливада у јесен. Можда постоје људи који не воле да читају тужне ствари, али у животу не може све да буде сјајно. Прочитајте приповетку да бисте и ви сами ушли у живот малог Андреаса, макар и на неколико минута, сигурна сам да ћете постати боља особа.
Аутори:
Невена Урошевић
Кристина Тодоровић
ОШ,,Свети Сава''
Отишли су циркузанти, ,,атлете’’ и мечкари, јесен је на измаку! Наратор приповетку отпочиње овом помало ироничном реченицом у нади да нам дочара своју тугу зато што циркус одлази и напушта свој шатор. Цигани и људи који су се трудили да тај циркус учине лепшим, нечујно га напуштају.
Док сам читала ову приповетку, поистоветила сам се са дечаком који је био тужан, усамљен и напуштен. Гледајући ливаду на коју је свакога дана одлазио, навиру му сећања. Ту напуштену и суморну ливаду покушао је да упореди са собом. Угажену ливаду, напуштену, где нема никога сем понеког листа који ветар понесе, упоредио је са својим срцем, са душом која му је празна и са местом у срцу које нико не може да заузме, место његовог оца.
Срећа, радост, деца која су свакодневно посећивала циркус, чинила су Андреаса срећним. Иако их није познавао, он је био радостан кад год изађе на ливаду. И тада, једино тада, није осећао празнину у свом срцу, једино је тада заборављао на сурову свакодневицу. А онда је поново долазила јесен, све би се изнова враћало, туга и сећања...
Наравно, свако од нас може сам извући поуку и свако то тумачи на свој начин, али по мом мишљењу порука приче је: Свако од нас стално говори како није срећан, а нико не може схватити да смо најсрећнији на свету када су особе које волимо поред нас. Дечака Андреаса сада неће обрадовати ни играчке ни поклони јер његов отац није ту и никада више неће бити ту.
Свако од нас има права да изабере шта ће читати. Моја препорука је приповетка Ливада у јесен. Можда постоје људи који не воле да читају тужне ствари, али у животу не може све да буде сјајно. Прочитајте приповетку да бисте и ви сами ушли у живот малог Андреаса, макар и на неколико минута, сигурна сам да ћете постати боља особа.
Аутори:
Невена Урошевић
Кристина Тодоровић
ОШ,,Свети Сава''
Нема коментара:
Постави коментар